Sunce je zašlo nad još jednom sezonom na Jadranu, a zajedno sa njim i poslednje teglice ajvara, džema i paradajza koje su turisti iz unutrašnjosti vukli u gepeku, na zadnjem sedištu ili u torbama. Paradajz turizam, nekada simbol domaćeg snalaženja i skromnog letovanja, danas je tema o kojoj se priča i sa nostalgijom i sa osmehom.
Od paštete na plaži do „all inclusive“ aranžmana
Pre dve decenije, bilo je sasvim normalno da se čitava porodica spakuje u „fiću“, ponese paradajz, paprika, pašteta i poneka kobasica i krene put mora. More je bilo tu da se vidi i oseti, ali hrana je dolazila od kuće. To je bio način da se „preživi“ odmor bez previše troškova, a da deca ipak imaju uspomene na more.
Danas, situacija je drugačija. Mladi sve više biraju povoljne avio-aranžmane, gradske destinacije ili „last minute“ ponude gde se o hrani ne razmišlja – sve je uključeno. Paradajz turizam polako odlazi u legendu, zajedno sa „šarenim šatorima“ i rashladnim torbama na plaži.
Da li se paradajz turizam vraća?
Zanimljivo je da se poslednjih godina, usled poskupljenja aranžmana i inflacije, beleži svojevrsni povratak starim navikama. Na društvenim mrežama sve češće kruže fotografije punih frižidera u apartmanima i komentari tipa: „Nisam došao da kuvam, ali da platim 15 evra za špagete – e to neću.“ Čini se da se paradajz turizam vraća, ali u modernom, polu-ironičnom izdanju.
Bez srama – to je deo naše kulture
Možda se nekome čini smešno, ali istina je da je paradajz turizam deo naše kolektivne memorije. To je način na koji su mnoge porodice mogle sebi da priušte odmor, a deca da nauče da letovanje nije luksuz već pravo. I zato, bilo da se letuje sa teglicom ajvara ili sa narukvicom za švedski sto – važno je da odmor donese ono što treba: opuštanje i osmeh.
Jer, bez srama, paradajz je oduvek bio najukusniji – na plaži, uz miris mora.
