U poslednjoj deceniji, arhitektura i dizajn suočili su se sa jednim od najvećih izazova – kako spojiti savremeni način života sa potrebom čoveka da ostane povezan sa prirodom. Odgovor na to pitanje stigao je u vidu biophilic dizajna, pravca koji u prvi plan stavlja prirodne materijale, svetlost, zelenilo i osećaj harmonije između čoveka i okruženja.
Za razliku od hladnih staklenih fasada i betonskih blokova koji su obeležili prethodna razdoblja urbanizma, biophilic arhitektura podseća nas da gradovi ne moraju biti suprotstavljeni prirodi. Naprotiv, ideja je da se biljke, voda, prirodna ventilacija i organski oblici integrišu u svakodnevni prostor – od poslovnih zgrada do privatnih stanova.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Jedan od najpoznatijih primera je Bosco Verticale u Milanu, neboder čije fasade krase hiljade stabala i biljaka, pretvarajući ga u pravu vertikalnu šumu. Sličan koncept viđen je i u Singapuru, gde su hotelski kompleksi poput Marina One projektovani kao vrtovi u oblacima, dok su u Tokiju stambene zgrade sve češće ukrašene visećim baštama.
Osim estetske vrednosti, biophilic dizajn ima i dokazane benefite za zdravlje i produktivnost. Istraživanja pokazuju da ljudi koji rade u prostorima sa prirodnim svetlom i biljkama imaju niži nivo stresa, bolju koncentraciju i veću kreativnost. Arhitekte stoga sve češće u projektima predviđaju unutrašnje vrtove, velike prozore i reciklirane materijale, a enterijeristi dodaju zelene zidove i prirodne teksture poput drveta, kamena ili lana.
Biophilic trend u Srbiji i regionu
Iako ovaj pravac najpre dolazi iz svetskih metropola, sve je prisutniji i na Balkanu. Beograd na vodi postao je mesto gde se u novim stambenim kompleksima kombinuju staklene fasade sa terasama punim zelenila, a planovi za buduće objekte uključuju i rooftop bašte. U Novom Sadu, nekoliko novih poslovnih zgrada koristi zelene zidove u enterijeru, dok su u Ljubljani i Zagrebu u toku projekti koji podrazumevaju javne prostore sa pergolama i visećim vrtovima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Posebno zanimljiv primer je rekonstrukcija hotela „Bristol“ u Beogradu, gde se planira integracija modernih biophilic elemenata poput prirodne ventilacije i unutrašnjih zelenih površina. Čak i u manjim mestima, poput planinskih odmarališta na Zlatiboru ili Kopaoniku, nove vile i apartmani sve češće koriste drvo, kamen i panoramske prozore kako bi se gosti osećali povezano sa prirodom i tokom boravka u zatvorenom.
Biophilic pravac nije samo estetski trend, već odgovor na globalne klimatske promene i urbanizaciju. On nas podseća da u trci za tehnologijom i komforom ne smemo izgubiti ono najvažnije – vezu sa prirodom. A možda je upravo ta simbioza budućnost arhitekture u kojoj će gradovi disati zajedno sa svojim stanovnicima.
